Beograd bi dogodine trebalo da dobije tipske pontone duž obala Save i Dunava. Milutin Folić: Stanice na Zemunskom keju, Brankovom mostu, kod Ušća, na Adi Ciganliji i u Bloku 70
BEOGRAD bi sledeće godine trebalo da dobije tipske, plutajuće pontone za pristan malih brodova na pet lokacija. Sekretarijat za privredu naručio je projekat, po kome bi izgradnja ovih pristaništa grad koštala oko 13,8 miliona dinara. Osim turističkih plovila, pontonske dokove koristili bi građani kao stajališta za putničke brodove, u okviru linija javnog prevoza.
Na osnovu analize, a kasnije urađenog projekta, čije delove „Novosti“ ekskluzivno objavljuju, pristani će se nalaziti na Zemunskom keju kod Gospodske ulice, Brankovom mostu, kod Muzeja savremene umetnosti, na Adi Ciganliji i obaloutvrdi u Bloku 70.
Prema rečima gradskog arhitekte Milutina Folića, Beograd je jedna od najznačajnijih luka evropskog nautičkog turizma.
– Svake godine, u toku letnje sezone u Beograd pristaje oko 400 kruzera, koji prevezu oko 50.000 turista, mahom iz Nemačke, Velike Britanije, SAD i drugih zemalja – objašnjava Folić. – Visoki standardi i zahtevi koje podrazumeva ovaj vid turizma predstavljaju izazov kompanijama koje rade na direktnom prihvatanju brodova i putnika. Zbog toga je planirana izgradnja još jednog velikog pristaništa za kruzere u Zemunu. Sa te lokacije i pristaništa na Kosančićevom vencu, strani turisti bi se ukrcavali na male turističke brodiće. Sa njih bi putovali do ovih pet lokacija. Ovaj vid razgledanja prestonice privući će i druge turiste koji su avionom ili autobusom došli u Beograd.
Glavni gradski urbanista naglašava izuzetan položaj Beograda. Na najbolji način bi se istaklo ušće Dunava i Save, uređene obale, promenade i rečna ostrva. Sa novim pristaništima, svi turisti, ali i građani, moći će brže da obiđu prestonicu i upoznaju se sa bogatim kulturnim nasleđem.
– Planiramo da oživimo još nekoliko lokacija koje su atraktivne, a koje se nalaze na obalama Save i Dunava. Novi pontoni trebalo bi da se nađu na Adi Huji, keju kod 25. maja, na još jednoj lokaciji kod Ušća, „Beogradu na vodi“ i Brodogradilištu. Preduslov je i da se te lokacije urede – ističe Folić.
Gradski čelnici tvrde da će Beograd za od tri do četiri godine u potpunosti koristiti svoje potencijale. Pre svega se misli na silazak na obale reka. Uklanja se pruga koja preseca Dorćol, Kosančićev venac i Savamalu od obale, a počelo je i uređenje parka Ušće i Zemunskog keja.
BLIZU ŠETALIŠTA
LOKACIJE za pristaništa su birane pažljivo. Vodilo se računa da budu blizu šetališta, izletišta, kulturno-umetničkih kvartova i parkova. Tako se u Zemunu pristan nalazi preko puta Gospodske. U oktobru će početi da radi Muzej savremene umetnosti, a rekonstruiše se i park Ušće, pa će ovo biti odlična prilika da gosti vide i ovaj uređeni deo Beograda. Ada Ciganlija i Brankov most biće frekventne stanice.
JAVNI PREVOZ
BEOGRADU pripada 200 kilometara obale. Uvođenjem javnog prevoza preko Save i Dunava, smanjile bi se gužve na ulicama, a pritom bi putovanja bila atraktivna.
– Birokratske uslove smo ispunili donošenjem niza odluka, a da bi se plan sporoveo u delo, potrebno je da se, pre svega, izgradi infrastruktura, odnosno tipska, pontonska pristaništa – objašnjava Milutin Folić, glavni gradski arhitekta.
